Хорус

Хорус
Хорус
	Хорус је често био национално заштитничко божанство старих Египћана. Обично је приказиван као човек са главом сокола који је носио пшент, или црвено-белу круну, као симбол краљевства над целим египатским краљевством.
Породица
Супружник	Хатор, Изида, Селкет Нефтида
Потомство	Иху, Четири Хорусова сина (Хорус старији)
Породица	Анубис, Баст
Митологија
Водећи култ center	Нехен, Едфу
Симбол	Уџат око
Еквиваленти
Грчки еквивалент	Аполон

Хорус или Хор је једно од најстаријих египатских божанстава, отелотворен у владару (односно фараону), син је бога подземног света, Озириса и богиње Изиде, који се око престола бори са Сетом. Најпознатији Хорусов храм се налази у Едфуу у Горњем Египту.^[5] Изграђен је између 173. и 167. п. н. е.

Он је био обожаван од праисторијског Египта до Птолемејског краљевства и римског Египта. У историји се бележе различити облици Хоруса, а египтолози их третирају као различите богове.^[6] Ови различити облици могу бити различите манифестације истог вишеслојног божанства у којем су наглашени одређени атрибути или синкретички односи, не нужно у опозицији, већ комплементарни једни другима, у складу са начином на који су древни Египћани гледали на вишеструке аспекте стварности.^[7] Најчешће је приказиван као соко, највероватније средоземни соко или сиви соко, или као човек са главом сокола.^[8]

Најранији записани облик Хоруса је духовно божанство Нехена у Горњем Египту, који је први познати национални бог, специфично везан за владајућег фараона, који се с временом сматрао манифестацијом Хоруса у животу и Озириса у смрти.^[6] Најчешћи породични однос описује Хоруса као сина Изиде и Озириса, и он игра кључну улогу у Озирисовом миту као Озирисов наследник и ривал Сета, убице Озириса. У једној другој традицији Хатор се сматра његовом мајком, а понекад и његовом супругом.^[6] Хорус је вршио многе функције, нарочито као бог краљевства и неба.

Клаудије Елијану је писао да су Египћани на свом језику звали бога Аполона „Хорус“.^[9] Међутим, Плутарх, даље разрађујући исту традицију о којој су извештавали Грци; прецизирао је да је онај „Хорус“ кога су Египћани изједначили са грчким Аполоном у заправо „Хорус Старији“, који се разликује од Хоруса, сина Озириса и Изиде (што би га чинило „Млађим“).^[10]

Порекло митологије

Хорус је рођен од богиње Изиде након што је прикупила све раскомадане делове тела њеног убијеног мужа Озириса, осим његовог пениса, који је био бачен у Нил, те га је појео сом,^[11]^[12] или је понекад приказана краба уместо сома, и према Плутарховом извештају, користила је своје чаробне моћи да ускрсне Озириса и направи фалус^[13] да би зачела свог сина (старији египатски описи наводе да је пенис Озириса преживео).

Након што је остала трудна са Хорусом, Изида је побегла у мочвару делте Нила да се сакрије од свог брата Сета, који је љубоморно убио Озириса и за кога је знала да би желео да убије њиховог сина.^[14] Тамо је Изида родила божанског сина Хоруса.

Култно место

Хорус је поштован на више места, најпознатији је храм из доба Птолемеја из града Ека. Карахти је његов аспект, означава хоризонт рађања, а приказује се као крилати диск.

Хорус је бог краљевске власти, тј. краљ је инкарнација Хоруса.

Хорус је и бог неба. Приказује се антропоморфно као дете или као одрастао, зооморфно као соко или комбиновано, са главом сокола.

Мит о Хорусу

Мит о Хорусу Бехдетском потиче из доба када је Египат био још разједињен и подељен на Горњи и Доњи Египат. Борбе за уједињење описују се као борбе између војске Хоруса и Сета.

Атхуманунх скреће пажњу да ове борбе нису борбе Хоруса сина Изидиног и Сета, већ Хуроса ура који је брат Сета и Озириса, а син Нутин и Сета.

Хорус је на челу војске Северног Египта, а култ му је развијен у граду Бехдету, а Сет је на челу војске Јужног (Горњег) Египта. Околности под којима су се борбе водиле Атхуманунху нису баш кристално јасне, па је он сигуран да је побеђивала на тренутак једна, а онда опет друга страна.

Хорус се приказује у одећи фараона и као најстарији син бога Ра.

Хорус је соларно божанство и господар Двају земљи (Небтауи). У том миту побуњенике против Ра предводи Сет, хтонско божанство. У тим митовима Сетова војска састоји се од ратника у обличју страшних крокодила, нилских коња и змија, који су уопштено и вековни непријатељи бога Ра. Отуда и каснија тврдња да су фараонови непријатељи заправо и непријатељи бога Ра.

У миту Атхуманунх је пронашао и тренутке када Хорус, син Изидин, заправо помаже свом ујаку Хорусу Бехдетском у борбама с војском воденог хаоса, а у миту о борби Хоруса, сина Изидиног и Сета око права на Озирисов престо, Хорус Бехдетски свесрдно и отворено помаже и на страни је свог нећака младог Хоруса.

Алтернативна веровања

Филмови Zeigeist и Religulous су популаризовали веровање да је Хорус био узор за стварање лика Исуса Христа. По овим филмовима, Хорус је син Изидин рођен 25. децембра, која је била девица, у реци га је „крстио“ Ануп (тј. Јован Крститељ) коме је касније одсечена глава. Као и Исус, и Хорус је био искушаван док је био сам у пустињи, лечио је, враћао вид, истеривао демоне, ходао по води, подигао Асара (тј. Лазара) из мртвих, имао је 12 следбеника, умро на крсту, као и да је васкрсао после смрти. Ове идеје потичу од египтолога Џералда Месија, који је изнео ове тврдње у својој књизи Ancient Egypt, the light of the world.^[15] Већина египтолога верује да ове паралеле нису тачне и да су псеудоисторија.^[16]^[17]^[18]^[19]^[20]

Види још

Напомене

^ In some accounts.
^ Rarely attested.

Референце

^ Littleson, C. Scott (2005). Gods, Goddesses, and Mythology, Volume 4. Marshall Cavendish. ISBN 076147563X.
^ ^а ^б Lévai, Jessica (2007). Aspects of the Goddess Nephthys, Especially During the Graeco-Roman Period in Egypt (на језику: енглески). UMI. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2021-11-17.
^ Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. стр. 29. ISBN 0-7460-30673.
^ Najovits, Simson R. (2003). Egypt, Trunk of the Tree, Vol. I: A Modern Survey of and Ancient Land (на језику: енглески). Algora Publishing. ISBN 978-0-87586-234-7. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2021-11-17.
^ Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. стр. 29. ISBN 978-0-7460-30677.
^ ^а ^б ^в "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, Horus: by Edmund S. Meltzer, pp. 164–168, Berkley. 2003. ISBN 978-0-425-19096-8.
^ "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, pp. 106 & pp. 165, Berkley. 2003. ISBN 978-0-425-19096-8.
^ Wilkinson, Richard H (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. стр. 202. . Thames & Hudson..
^ „Aelian, Characteristics of Animals, 10.14”. Архивирано из оригинала 2020-08-06. г. Приступљено 2021-02-20.
^ „- Moralia, De Iside et Osiride (Isis and Osiris), 12. (356A).”. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2022-08-16.
^ New York Folklore Society (1973). „New York folklore quarterly”. 29. Cornell University Press. стр. 294.
^ Shaw, Ian (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815034-3.
^ Scholz, Piotr O. (2001). Eunuchs and castrati: a cultural history. Markus Wiener Publishers. стр. 32. ISBN 978-1-55876-201-5.
^ Willis, Roy G. (1993). World Mythology. Macmillan. стр. 43. ISBN 978-0-8050-2701-3.
^ Massey 1907, стр. 728–914.
^ „eSkeptic: Tim Callahan. The Greatest Story Ever Garbled”. Приступљено 29. 4. 2013.
^ „Ben Witherington. The Zeitgeist of the 'Zeitgeist Movie'”. Приступљено 29. 4. 2013.
^ „Критика первой части фильма”. Приступљено 29. 4. 2013.
^ „Aren’t there some striking parallels between the Jesus and Horus stories?”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2013.
^ „Ending the Myth of Horus”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2011. г. Приступљено 29. 4. 2013.

Литература

Shaw, Ian (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815034-3.
Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. стр. 29. ISBN 978-0-7460-30677.
Massey, Gerald (1907). Ancient Egypt, the light of the world. London: T. Fisher Unwin. ISBN 978-1-4588-1251-3.
Borgeaud, Philippe (2004). „Deities and Demons: Introduction”. Ур.: Johnston, Sarah Iles. Religions of the Ancient World: A Guide. The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 392–393. ISBN 978-0-674-01517-3.
Budde, Dagmar (2011). „Epithets, Divine”. Ур.: Wendrich, Willeke. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Приступљено 4. 4. 2015.
David, Rosalie (2002). Religion and Magic in Ancient Egypt. Penguin. ISBN 978-0-14-026252-0.
Dunand, Françoise; Zivie-Coche, Christiane (2004) [French edition 1991]. Gods and Men in Egypt: 3000 BCE to 395 CE. Translated by David Lorton. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8853-5.
Englund, Gertie (1989a). „Gods as a Frame of Reference: On Thinking and Concepts of Thought in Ancient Egypt”. Ур.: Englund, Gertie. The Religion of the Ancient Egyptians: Cognitive Structures and Popular Expressions. S. Academiae Ubsaliensis. стр. 7—27. ISBN 978-91-554-2433-6.
Englund, Gertie (1989b). „The Treatment of Opposites in Temple Thinking and Wisdom Literature”. Ур.: Englund, Gertie. The Religion of the Ancient Egyptians: Cognitive Structures and Popular Expressions. S. Academiae Ubsaliensis. стр. 77—87. ISBN 978-91-554-2433-6.
Enmarch, Roland (2008). „Theodicy”. Ур.: Wendrich, Willeke. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Приступљено 4. 4. 2015.
Frandsen, Paul John (1989). „Trade and Cult”. Ур.: Englund, Gertie. The Religion of the Ancient Egyptians: Cognitive Structures and Popular Expressions. S. Academiae Ubsaliensis. стр. 95—108. ISBN 978-91-554-2433-6.
Frandsen, Paul John (2011). „Faeces of the Creator or the Temptations of the Dead”. Ур.: Kousoulis, Panagiotis. Ancient Egyptian Demonology: Studies on the Boundary between the Demonic and the Divine in Egyptian Magic. Peeters. стр. 25—62. ISBN 978-90-429-2040-8.
Frankfurter, David (1998). Religion in Roman Egypt: Assimilation and Resistance. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-07054-4.
Frankfurter, David (2004). „Histories: Egypt, Later Period”. Ур.: Johnston, Sarah Iles. Religions of the Ancient World: A Guide. The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 159–164. ISBN 978-0-674-01517-3.
Graindorge, Catherine (2001). „Sokar”. Ур.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. стр. 305—307. ISBN 978-0-19-510234-5.

Спољашње везе

[3] In some accounts.

[4] Rarely attested.

[Gods,_Goddesses,_and_Mythology,_Volume_4-1] Littleson, C. Scott (2005). Gods, Goddesses, and Mythology, Volume 4. Marshall Cavendish. ISBN 076147563X.

[Lévai_2007-2] а ^б Lévai, Jessica (2007). Aspects of the Goddess Nephthys, Especially During the Graeco-Roman Period in Egypt (на језику: енглески). UMI. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2021-11-17.

[5] Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. стр. 29. ISBN 0-7460-30673.

[6] Najovits, Simson R. (2003). Egypt, Trunk of the Tree, Vol. I: A Modern Survey of and Ancient Land (на језику: енглески). Algora Publishing. ISBN 978-0-87586-234-7. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2021-11-17.

[7] Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. стр. 29. ISBN 978-0-7460-30677.

[oxford-8] а ^б ^в "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, Horus: by Edmund S. Meltzer, pp. 164–168, Berkley. 2003. ISBN 978-0-425-19096-8.

[9] "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, pp. 106 & pp. 165, Berkley. 2003. ISBN 978-0-425-19096-8.

[10] Wilkinson, Richard H (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. стр. 202. . Thames & Hudson..

[11] „Aelian, Characteristics of Animals, 10.14”. Архивирано из оригинала 2020-08-06. г. Приступљено 2021-02-20.

[12] „- Moralia, De Iside et Osiride (Isis and Osiris), 12. (356A).”. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2022-08-16.

[13] New York Folklore Society (1973). „New York folklore quarterly”. 29. Cornell University Press. стр. 294.

[14] Shaw, Ian (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815034-3.

[15] Scholz, Piotr O. (2001). Eunuchs and castrati: a cultural history. Markus Wiener Publishers. стр. 32. ISBN 978-1-55876-201-5.

[World_mythology-16] Willis, Roy G. (1993). World Mythology. Macmillan. стр. 43. ISBN 978-0-8050-2701-3.

[FOOTNOTEMassey1907728–914-17] Massey 1907, стр. 728–914.

[eskeptic-18] „eSkeptic: Tim Callahan. The Greatest Story Ever Garbled”. Приступљено 29. 4. 2013.

[Witherington-19] „Ben Witherington. The Zeitgeist of the 'Zeitgeist Movie'”. Приступљено 29. 4. 2013.

[antizeitgeistmovie-20] „Критика первой части фильма”. Приступљено 29. 4. 2013.

[kingdavidJesusHorus-21] „Aren’t there some striking parallels between the Jesus and Horus stories?”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2013.

[Consigliere-22] „Ending the Myth of Horus”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2011. г. Приступљено 29. 4. 2013.

[1]

[2]

[а]

[б]

[3]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика IdRef