Штампујит
| Штампујит | |
|---|---|
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Неготинска Крајина и приобаље Дунава, места Корбово, Душановац, Јабуковац и Кладово |
| Предлагач | Етно мрежа |
| Датум уписа | 21.12.2023 |
| Веб сајт | Нематеријално културно наслеђе Србије |
Штампујит је техника декоративног веза „по писму“ којим се у Неготинској Kрајини и приобаљу Дунава украшава свечана женска ношња. Штампујит је 2023. године уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа у Србији.[1]
Техника израде веза
[уреди | уреди извор]Штампујит је врста веза који се изводи техником омчастог бода на плишу, којим се украшава свечана женска ношња, најчешће влашка народна ношња.[2] Техником штампујит декоришу се задње прегаче (опрег), предње кецеље (присталка), свечане сукње (крацан) и ободи и предња вертикала на мање свечаним тканим сукњама (фистан).[3]
Техника штампујит је добила име због начина преношења шаре која је налик штампању.[4]Ова врста веза се изводи вертикалном убодном полумеханичком иглом различите дебљине (нумерације), тако што се на црном плишу, према исцртаној шеми, везе изразито декоративна шара, са доминантним флоралним мотивима, претежно у црвеној и зеленој боји.[1] Густим убодима, тананим концем, на наличју тканине према шеми гради се шара на црном плишу спреда.[5][3] Главни декоративни елементи су флоралног карактера, а најчешће је то раскошна ружа која се понавља у бокорима или букетима.[6]
Историја
[уреди | уреди извор]Ова техника веза је у подунавски део Србије стигла из западне Европе у другој половини 19. и почетком 20. века. У ове крајеве су је пренеле и донеле жене које су са својим супрузима, бродарима, заједно пловиле Дунавом, на релацији од Радујевца, преко Будимпеште па све до Беча. [5] Трговина воденим путем – Дунавом, као и размена добара у то доба била изузетно жива у овом крају. Такав вид трговине и комуникације битно је утицао и на ношњу Влаха у овом подручју. Нова фаза декорације свечане женске ношње Влаха у дунавском приобаљу и Тимочкој крајини, настаје након сусрета са западном културом и новим занатским техникама.
У прошлости су, делови женске ношње влашког и српског становништва са простора приобаља Дунава, Неготинске и Тимочке Крајине, израђивани од вуне, затим украшавани тракама од плиша са извезеним флоралним мотивима, а током XX века појављују се и поједини комади који су у целини начињени од плиша. Увођење плиша у израду ношње резултат је друштвених промена, а његова употреба одражава материјални статус породице.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Нематеријално културно наслеђе Србије”. nkns.rs. Приступљено 16. 5. 2024.
- ^ „Представљање технике „штампујит“ веза чланицама УГ ентузијасти Кучева”. ekucevo.rs. Приступљено 16. 5. 2024.
- ^ а б „Predstavljena stara zanatska tehnika i u Negotinu”. ngportal.rs. Приступљено 16. 5. 2024.
- ^ „Раскошни вез штампујит уписан у регистар нематеријалног културног наслеђа”. rtv.rs. Приступљено 16. 5. 2024.
- ^ а б „Raskošni vlaški vez “štampujit“ otrgnut od zaborava”. danas.rs. Приступљено 16. 5. 2024.
- ^ а б „NEGOTINSKE PRIČE: OČUVANJE VEZA ŠTAMPUJIT”. mbportal.rs. Приступљено 16. 5. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Усмена традиција и језик |  | |
|---|---|---|
| Сценска (извођачка) уметност (музика, игра, плес и разноврсне инсценације) | ||
| Друштвена пракса, ритуали и празници (обичаји, веровања, митови, светковине) | ||
| Знања и вештине везане за природу и универзум | ||
| Тадиционална уметност (занати, рукотворине, кулинарство) |
| |
