Пређи на садржај

Лилит

С Википедије, слободне енциклопедије
Лилит
Слика Лилит (1887) уметника Џона Колиера у Аткинсоновој уметничкој галерији, Мерсисајд, Енглеска
Место рођењаРај
Женска фигура са сумерске керамичке плочице из 1950. п. н. е.

Лилит (Шаблон:Jez-he) месопотамски је женски демон ноћи. Она је првобитно била сумерски и вавилонски сукубус (демон који узима облик жене и са мушкарцима има полни однос док они спавају), који је касније стопљен са Ламасхту, демоном који убија мушку децу.[1][2] Лилит је демонска фигура у јудаистичкој митологији, наводно исконски женски `демон и алтернативно прва Адамова жена.[3] Претпоставља се да се она помиње на библијском хебрејском у Исаији 34:14, а потом у касној антици у мандејском гностицизму и јеврејским митолошким изворима од 500. године наовамо. Лилит се појављује у историоласу (инкантације које укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетима[4] који је делимично описују. Она се помиње у Вавилонском Талмуду,[5] у Књизи Адама и Еве као прва Адамова жена, а у зохарском Левитском закону 19а као „врела ватрена жена која је прво живела са човеком".[6] У средњем веку се појављује идеја о Лилит као првој Адамовој жени.[7] У мидрашу Алфабет Бен Сира (око 10. века) она је Адамова прва жена у рају, која је створена од прашине да би њему била равна. У Књизи о Постању 1:27 пише: „И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их“ (пре описа стварања Еве од Адамовог ребра у 2:22) Одавде неки изводе закључак да је Лилит створена у истом тренутку кад и Адам. Лилит је касније својевољно напустила Рајски врт (Еденски врт) одбијајући да се потчини Адаму и била је замењена Евом.

Оригинална хебрејска реч од које је преузето име Лилит налази се у библијском хебрејском, у Књизи Исаије, иако се сама Лилит не помиње ни у једном библијском тексту.[8] У касној антици у мандејским и јеврејским изворима од 500. године надаље, Лилит се појављује у хисториолама (зачарањима која укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетима[9] који дају њене делимичне описе. Она се помиње у Вавилонском Талмуду (Ерувин 100б, Нида 24б, Шабат 151б, Бава Батра 73а), у Сукобу Адама и Еве са Сатаном као Адамова прва жена, и у Зохару § Левитски законик 19а као „врела ватрена жена која је прво кохабитирала са човеком“.[10] Многи рабински ауторитети, укључујући Мајмонида и Менахема Меирија, одбацују постојање Лилит.[11]

Име Лилит потиче од lilû, lilîtu, и (w)ardat lilî. Акадска реч lilû повезана је са хебрејском речју lilit која се појављује у Исаији 34:14, за коју неки савремени научници сматрају да је ноћна птица, као што је Јудит М. Блер.[12] У месопотамској религији, пронађеној у клинописним текстовима Сумера, Асирије и Вавилоније, lilîtu је дух или демон.[3][13][14] Многи су је такође повезивали са месопотамским демоном Ламашту, који дели сличне особине и сличан положај у митологији као Лилит.[15][16][17]

Лилит наставља да служи као изворни материјал у данашњој популарној култури, западној култури, књижевности, окултизму, фантазији и хорору.

Историја

[уреди | уреди извор]

У делу јеврејског фолклора, као што је Сирахова азбука (око 700–1000 н.е.), Лилит се појављује као Адамова прва жена, која је створена у исто време и од исте глине као и Адам.[а] Легенда о Лилит се у великој мери развила током средњег века, у традицији Агаде, Зохара и јеврејског мистицизма.[20] На пример, у списима Исака бен Јакова ха-Коена из 13. века, Лилит је напустила Адама након што је одбила да му се потчини, а затим се није хтела вратити у Рајски врт након што се удружила са арханђелом Самаелом.[21]

Тумачења Лилит која се налазе у каснијим јеврејским материјалима су обилна, али је остало мало информација које се односе на сумерске, асирске и вавилонске погледе на ову класу демона. Недавне студије оспориле су релевантност два извора која су раније коришћена за повезивање јеврејске lilith са акадском lilītu – Гилгамешов додатак и Арслан Ташових амулета[22] (погледајте испод дискусију о ова два проблематична извора).

Насупрот томе, неки научници, као што је Ловел К. Ханди, сматрају да, иако Лилит потиче из месопотамске демонологије, докази да је хебрејска Лилит присутна у изворима који се често цитирају – два од који су сумерски Гилгамешов фрагмент и сумерска инкантација из Аршлан-Таша – су оскудна, ако је уопште и присутни.[21]‍:174

У текстовима на хебрејском језику, термин lilith или lilit (преведено као „ноћна створења“, „ноћно чудовиште“, „ноћна вештица“ или „сова врискова“) први пут се појављује на списку животиња у Исаији 34.[23] Лилитина референца на Исаију 34:14 се не појављује у најчешћим преводима Библије као што су KJV и NIV. Коментатори и тумачи често замишљају лик Лилит као опасног ноћног демона, који је сексуално раскалашен и који краде бебе у тами.[24] Тренутно не постоји консензус научника, при чему се неки придржавају анималистичког тумачења, док како други тврде, 34:14 упућује на дословног демона или категорију демона који потпадају под спецификацију „лилит“. Историјски гледано, одређени истакнути јеврејски рабини у талмудским текстовима плашили су се сличних лилита, неки у толикој мери да су препоручивали мушкарцима да не спавају сами у кући, јер би свакога ко то учини „запленила Лилит“.[25] Јеврејске инкантациone чиније и амајлије из Месопотамије од првог до осмог века идентификују Лилит као женског демона и пружају прве њене визуелне приказе.[24] Поменутe амајлије су често били симболични папири за развод, који су одбијали дату лилит за коју се сматрало да опседа нечију кућу или породицу.[26]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Упоредите Постање 1:27[18] (ово је у супротности са Евом, која је створена од једног од Адамових ребара).[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Walter Farber, in Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie. 1990. стр. 23—24. ISBN 3-11-010437-7.  (RLA), 7, Berlin, de Gruyter.
  2. ^ Manfred Hutter (1999). „Lilith”. Ур.: K. van der Toorn; et al. Dictionary of Deities and Demons in the Bible. Leiden, Brill. стр. 520—521. ISBN 90-04-11119-0. 
  3. ^ а б McDonald, Beth E. (2009). „In Possession of the Night: Lilith as Goddess, Demon, Vampire”. Ур.: Sabbath, Roberta Sternman. Sacred Tropes: Tanakh, New Testament, and Qur'an As Literature and Culture. Leiden and Boston: Brill Publishers. стр. 175—178. ISBN 978-90-04-17752-9. doi:10.1163/ej.9789004177529.i-536.42. 
  4. ^ Christa Müller-Kessler, "Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike," in Altorientalische Forschungen28, 2001, pp. 338–352.
  5. ^ Eruvin 100b, Niddah 24b, Shabbat 151b, Baba Bathra 73a
  6. ^ Gustav Davidson (1971). A Dictonary of Angels including the Fallen Angels. New York: The Free Press. стр. 174. 
  7. ^ „Blood, Gender and Power in Christianity and Judaism”. www2.kenyon.edu. Архивирано из оригинала 5. 3. 2024. г. Приступљено 8. 1. 2022. 
  8. ^ Isaiah 34:14
  9. ^ Müller-Kessler, Christa (2001). „Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike”. Altorientalische Forschungen. Walter de Gruyter GmbH. 28 (2): 338—352. S2CID 163723903. doi:10.1524/aofo.2001.28.2.338. 
  10. ^ Davidson, Gustav (1967). Dictionary of Angels.pdf A Dictionary of Angels including the Fallen Angels. Simon and Schuster. стр. 174. ISBN 002907052X. 
  11. ^ B., Shapiro, Marc (2008). Studies in Maimonides and his interpreters. University of Scranton Press. стр. 134. ISBN 978-1-58966-165-3. OCLC 912624714. 
  12. ^ Blair
  13. ^ Farber, Walter (1990). Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie. стр. 23—24. . (RLA), 7, Berlin, de Gruyter,ISBN 3-11-010437-7.
  14. ^ Hutter, Manfred (1999). „Lilith”. Ур.: Van Der Toorn, K. Dictionary of Deities and Demons in the Bible DDD. Leiden: Brill. стр. 520—521. ISBN 90-04-11119-0. 
  15. ^ „Stalking Us for 9,000 Years: The Levantine Origins of the Undead”. Haaretz. Архивирано из оригинала 5. 12. 2022. г. Приступљено 7. 1. 2024. 
  16. ^ Marlene E Mondriaan (UP). „Lilith and Eve – wives of Adam”. Sabinet African Journals. 
  17. ^ Emrys, Wendilyn (март 2018). „The Transformations of a Goddess: Lillake, Lamashtu, and Lilith” — преко Research Gate. 
  18. ^ Genesis 1:27
  19. ^ Genesis 2:22
  20. ^ Schwartz, Howard (2006). Tree of Souls: The Mythology of Judaism. Oxford University Press. стр. 218. ISBN 978-0-19-532713-7. 
  21. ^ а б Kvam, Kristen E.; Schearing, Linda S.; Ziegler, Valarie H. (1999). Eve and Adam: Jewish, Christian, and Muslim Readings on Genesis and Gender. Indiana University Press. стр. 220—221. ISBN 978-0-253-21271-9. Архивирано из оригинала 17. 8. 2023. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  22. ^ Freedman, David Noel (ed.) (1997, 1992). Anchor Bible Dictionary. New York: Doubleday. "Very little information has been found relating to the Akkadian and Babylonian view of these figures. Two sources of information previously used to define Lilith are both suspect."
  23. ^ Isaiah 34:14
  24. ^ а б „Lilith: Lady Flying in Darkness”. My Jewish Learning (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 3. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2023. 
  25. ^ „Babylonian Talmud: Tractate Shabbath”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 4. 6. 2024. 
  26. ^ Shaked, Shual (2013). Aramaic Bowl Spells. стр. 120—130. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лилит&oldid=28932262”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy