Марк Ротко
| Марк Ротко | |
|---|---|
 Марк Ротко 1949. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. септембар 1903. |
| Место рођења | Даугавпилс, Руска Империја, данас Летонија |
| Датум смрти | 25. фебруар 1970. (66 год.) |
| Место смрти | Њујорк, САД |
| Уметнички рад | |
| Правац | апстрактни експресионизам |
Марк Ротко (енгл. Mark Rothko, лет. Marks Rotko), право име Маркус Роткович (рус. Маркус Яковлевич Роткович; Даугавпилс, 25. септембар 1903 — Њујорк, 25. фебруар 1970) био је амерички сликар јеврејског порекла, родом из западне Русије, данас Летоније.[1] Припадао је сликарском правцу апстрактног експресионизма.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1903. као четврто дете у породици јеврејских апотекара. Већ 1913. породица се преселила у САД (Портланд у држави Орегон) да би избегли прогоне у Европи. Маркус је студирао у Њујорку на Универзитету Јејл. Јануара 1940. променио је презиме у Ротко.[2]
У прво време на њега су утицали уметници надреализма, а у његовом делу видљив је и утицај Анрија Матиса. Ротко је посебно познат по својим великим сликама у уљу са монохроматским површинама које се претапају.[3] Неке од ових слика су више од 3 метра. Марк Ротко је ретко давао коментаре о својим делима, нарочито после 1950. Говорио је да: „Слике морају да буду тајанствене“.[4]
Ротко је извршио самоубиство у свом атељеу 1970.
Детињство
[уреди | уреди извор]Марк Ротко је рођен у Даугавпилсу, Летонија (тада у Руском царству). Његов отац, Јакоб (Јаков) Роткович, био је фармацеут и интелектуалац који је својој деци у почетку пружао секуларно и политичко, уместо верског васпитања. Према Ротку, његов марксистички настројени отац био је „насилно антирелигиозан”.[5] У окружењу у којем су Јевреје често окривљивани за многа зла која су задесила Русију, Ротово рано детињство било је нагрђено страховањем.[6]
Упркос скромним приходима Јакова Ротковича, породица је била високо образована („Били смо читалачка породица“, присећа се Роткова сестра),[7] а Ротко је говорио литвански јидиш (литвишки), хебрејски и руски.[8] Следећи очев повратак у ортодоксни јудаизам током своје младости, Ротко, најмлађи од четворо браће и сестара, са пет година је послат у чедер, где је студирао Талмуд, иако су његова старија браћа и сестре били образовани у систему јавних школа.[9]
Миграција из Русије у САД
[уреди | уреди извор]Из бојазни да ће његови старији синови бити регрутовани у Царску руску војску, Јакоб Роткович је емигрирао из Русије у Сједињене Државе. Марк је остао у Русији са мајком и старијом сестром Соњом. Они су стигли као имигранти, на острво Елис, крајем 1913. Одатле су прешли земљу, да би се придружили Јакобу и старијој браћи, у Портланду, Орегон. Јакобова смрт, неколико месеци касније, од рака дебелог црева,[5] оставила је породицу без економске подршке. Соња је радила као благајница, док је Маркус радио у једном од ујакових складишта, продавајући новине запосленима.[10] Смрт његовог оца такође је навела Ротка да раскине везе са религијом. Након што је скоро годину дана оплакивао очеву смрт у локалној синагоги, зарекао се да више никада неће крочити у њу.[5]
Ротко је започео школу у Сједињеним Државама 1913. године, брзо напредујући од трећег до петог разреда. У јуну 1921. године завршио је средњу школу, са одличним успехом, у средњој школи Линколн у Портланду, Орегон, са 17 година.[11]
Одрастајући у окружењу радикалних радничких састанака, Ротко је присуствовао састанцима IWW-а, укључујући анархисте као што су Бил Хејвуд и Ема Голдман, где је развио снажне говорничке вештине које је касније користио у одбрани надреализма. Чуо је Ему Голдман како говори на једном од њених активистичких предавања по Западној обали.[12] С почетком Руске револуције, Ротко је организовао дебате о томе. Упркос репресивној политичкој атмосфери, он је желео да постане синдикални организатор.
Ротко је добио стипендију за Јејл. На крају прве године студија 1922. стипендија није обновљена и радио је као конобар и достављач како би подржавао своје студије. Он је сматрао да је Јејл елитистичко и расистичко окружење. Ротко и његов пријатељ, Арон Директор, покренули су сатирични часопис The Yale Saturday Evening Pest, који је истицао уштогљен, буржоаски тон школе.[13] Ротко је био више аутодидактан него вредан ученик: „Један од његових колега се сећа да једва да је учио, али да је био халапљив читач.“[14] На крају друге године напустио је школу, и није се вратио све док му 46 година касније нису додели почасну диплому.[15]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Mark Rothko | MoMA”. The Museum of Modern Art (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26.
- ^ „Mark Rothko: Introduction”. www.nga.gov. Приступљено 2021-01-26.
- ^ „Mark Rothko | artnet”. www.artnet.com. Приступљено 2021-01-26.
- ^ „Mark Rothko | American artist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26.
- ^ а б в Glueck, Grace (11. 10. 2016). „A Newish Biography of Mark Rothko”. Los Angeles Review of Books. Приступљено 2016-10-22.
- ^ Biographical information for this entry is taken from Breslin 1993 and Ashton 1983.
- ^ Breslin, стр. 14
- ^ Molcard, Eva Sarah (12. 10. 2018). „Mark Rothko By The Numbers”. Sotheby's. Приступљено 24. 3. 2021.
- ^ Breslin, стр. 18–19
- ^ Breslin, стр. 21–22, 24, 32
- ^ „Mark Rothko | The Oregon Encyclopedia”. www.oregonencyclopedia.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-05.
- ^ Breslin, стр. 34–35
- ^ Stigler, Stephen M., "Aaron Director Remembered". 48 J. Law and Econ. 307, 2005.
- ^ Ashton, стр. 10
- ^ Breslin, стр. 47–54
Литература
[уреди | уреди извор]- Ashton, Dore (1983). About Rothko. New York: Oxford University Press.
- Baal-Teshuva, Jacob. Mark Rothko, 1903–1970: Pictures as Drama. New York: Taschen, 2003.
- Breslin, James. E. B. (1993). Mark Rothko: A Biography
. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226074054. - Nietzsche, Friedrich. "The Birth of Tragedy." Basic Writings of Nietzsche, translated and edited by Walter Kaufmann, The Modern Library, 2000, pp. 1–144.
- Schama, Simon. The Power of Art. New York: HarperCollins, 2006.
- Anfam, David. Abstract Expressionism. New York: Thames & Hudson, 1990.
- Anfam, David. Mark Rothko: The Works on Canvas, A Catalogue Raisonne. New Haven: Yale University Press, 1998.
- Cohen-Solal, Annie. Mark Rothko. Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2019) Actes-Sud, 2013.
- Collins, Bradford R. (ed.) Mark Rothko: The Decisive Decade, 1940–1950. New York: Skira Rizzoli, 2012.
- Logan, John. Red. London: Oberon Books, 2009.
- Rothko, Christopher (ed.). The Artist's Reality. New Haven: Yale University Press, 2006.
- Rothko, Mark. "The Individual and the Social" (pp. 563–565) in Harrison, Charles & Paul Wood (eds.), Art in Theory 1900–1990: An Anthology of Changing Ideas (563–565). Malden, MA: Blackwell Publishers, Ltd., 1999.
- Seldes, Lee. The Legacy of Mark Rothko. New York: DaCapo, 1996.
- Waldman, Diane. Mark Rothko, 1903–1970: A Retrospective.
New York: Harry N. Abrams, 1978. - „Portland Art Museum’s Disputed Rothko Pavilion Nears City Council Approval”. Willamette Week.
- Wang, Amy (7. 10. 2016). „Portland Art Museum plans multimillion-dollar expansion, Mark Rothko pavilion”. The Oregonian.
- Wang, Amy (6. 12. 2017). „Portland Art Museum will try again to get approval for Rothko Pavilion”. The Oregonian.
- „Rothko alley: a walk to the park?”. Oregon ArtsWatch. 6. 12. 2017. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 08. 09. 2021.
- „Murmurs: Portland Art Museum Plans for Rothko Pavilion Now Include Breezeway”. Willamette Week.
- „Rothko: a tunnel runs through it”. Oregon ArtsWatch. 14. 9. 2018. Архивирано из оригинала 10. 04. 2019. г. Приступљено 08. 09. 2021.
- „Portland Art Museum Has No Legal Right to Build Rothko Expansion”. artnet News. 5. 5. 2017.
- „The Portland Art Museum Raised $27 Million for an Expansion It Lacks the Legal Right to Build”. Willamette Week.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Ротко у Националној галерији у Вашингтону
- Поједина дела Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2016)
- Биографија и критика
- Raduraksti (Latvia for "lineage") Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2020) and Daugavpils Rabinats Fonds 4359 Apraksts 2 Lieta 8 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2019)Шаблон:Registration required, show his birth and circumcision in 1903 on September 12 and 19 on the Russian calendar (equivalent to September 25 and October 1 in the west) in male record #392 (top-right corner of image #185)
- Mark Rothko on Wikiart.org
- 1958–59 Murals Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2019), Pace Gallery
- Марк Ротко at the Museum of Modern Art
- The Rothko Chapel in Houston, Texas, is dedicated to Rothko paintings and non-denominational worship
- ArtCyclopedia contains links to galleries and museums with Rothko pieces and articles on Rothko.
- Guardian slideshow including pictures of works and photograph of Rothko
- "Kate Rothko Talks About Her Father, The Artist Mark Rothko" The Guardian, 14 September 2008.
- Mark Rothko, The Art Story
- BBC's Power of Art The documentary series Simon Schama's Power of Art featured Mark Rothko.
- Rothko, an abstract humanist DVD Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2021), documentary film by Isy Morgensztern. French/English NTSC.
- Mark Rothko Art Centre, Daugavpils, Latvia
- Mark Rothko Centenary, Latvia 2003 Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2021) Mark Rothko Centenary celebration in Latvia. Conference and exhibition photo gallery.
- Mark Rothko Broadcast, Utrecht 2015 Mark Rothko radio podcast on ConcertZender Radio, Utrecht, The Netherlands.
- James E. B. Breslin research archive on Mark Rothko, 1900-1994, Getty Research Institute, Los Angeles. Accession No. 2003.M.23. The archive assembled by Breslin, professor at the University of California, Berkeley, as he researched and wrote Mark Rothko: a biography. Materials include interview recordings and transcripts, correspondence, financial and legal documents, photographs, clippings, assorted printed materials, and extensive notes.
Tate Modern exhibition
- Mark Rothko exhibition at Tate Modern, London, September 2008 – February 2009 Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2009) includes curator interview
- The Times Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2011) (includes video)
- The Times Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2011), a second Times review
- Welcome to his dark side ..., Laura Cumming, The Observer, guardian.co.uk, 28 September 2008
- You can have too much Rothko – Tom Sutcliffe, The Independent, 3 October 2008.
- The Telegraph
- Rothko Britain exhibition at Whitechapel Gallery, London, 9 September 2011 – 26 February 2012
- The Guardian review September 11, 2011
- The Guardian review September 8, 2011
- The Telegraph review 9 September 2011
- Timeout article
- The Independent article 11 September 2011
- Interview with Bernard Braddon and Sidney Schectman Conducted by Avis Berman, New York City, New York, 1981 October 9. Smithsonian Institution Archives of American Art (Braddon & Schectman were owners of the Mercury Gallery which exhibited the works of the Ten in the 1930s).
- Oral history interview with Sonia Allen, 1984 September 15; Rothko's sister
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
