Цетина
| Цетина | |
|---|---|
 Ушће реке Цетине у Јадранско море | |
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 105 km |
| Басен | 3.700[1] km2 |
| Пр. проток | 4-6 m3⁄s |
| Слив | Јадрански |
| Пловност | 7 |
| Водоток | |
| Извор | код села Цетина |
| В. извора | 385 m |
| Ушће | Јадранско море |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Хрватска |
| Област | Далмација |
| Насеља | Сињ, Триљ, Омиш |
| Река на Викимедијиној остави | |
Цетина је река у јужној Хрватској, у централној Далмацији. Укупна дужина реке је око 105 km[2][3], површина слива 3700 km², а извире на надморској висини од 385 м. Извире испод Динаре, а улива се у Јадранско море[4]. Река је пловна у дужини од 7 km (од ушћа до насеља Радманове Млинице)[4]. Крај око реке Цетине се често назива Цетинска крајина[5], а сама река је у раном средњем веку чинила границу између Срба и Хрвата према писању византијског цара Константина Порфирогенита (913—959).
Одлике
[уреди | уреди извор]Цетина извире на северозападним падинама планине Динара, у близини села Цетине које је удаљено 7 km од насеља Врлика. Око 15 km од извора у Цетину се преко водопада улива мала речица Драговић[5]. На ушћу ове речице у Цетину се налазио православни Манастир Драговић који је потопљен изградњом бране. У близини насеља Врлика почиње Перучко језеро, које је настало изградњом бране на око 25 km низводно. Потом река протиче кроз Сињско поље, а после скреће у правцу истока, па поново скреће на запад око планине Мосор, пре него што дође до ушћа у Јадранско море код града Омиша. Цетина је најдужа река у Далмацији. Река је богата водопадима од којих је највећи Велика Губавица који, са својих 49 метара[6] висинске разлике, спада међу највеће водопаде у Хрватској[4][7]. Бетонском браном код Пранчевића већи део воде из Цетине скренут је тунелима испод Мосора до ХЕ Сплит. У току лета просечан проток кроз реку износи 4-6 m³/s, а у току кишне сезоне проток знатно расте[4].
На реци је изграђено неколико мањих хидроелектрана.
Цетина је некад била богата ихтиофауном, нарочито поточном пастрмком, која се задржала само у делу тока.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Једна од неколико брана на реци -
Извор реке Цетине -
Цетина код Омиша
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мала енциклопедија Просвета наводи "1.950 km²"
- ^ Мала енциклопедија Просвета наводи „око 102,5 km
- ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ каже 100,5 km
- ^ а б в г http://www.omisinfo.com, Приступљено 30.4.2013.
- ^ а б „www.cirilica.org”. Приступљено 30. 4. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007)
- ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ из 1982-
- ^ Мала енциклопедија Просвета, издање из 1959.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Цетина на сајту www.omisinfo.com (језик: енглески)
- Записи са Цетине - Петар П. Кривошић Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2007) (језик: српски)
- Галерија слика и мало текста (језик: чешки)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
