Пређи на садржај

Alesandro Bariko

С Википедије, слободне енциклопедије
Alesandro Bariko
Alesandro Bariko
Lični podaci
Datum rođenja(1958-01-25)25. јануар 1958.
Mesto rođenjaTorino, Italija

Alesandro Bariko (ital. Alessandro Baricco; 25. januar 1958, Torino[1]) je popularni italijanski novelista, scenarista, književni i muzički kritičar, novinar, pijanista, režiser i esejista. Njegova dela su prevedena na više jezika. Napisao je jedanaest romana, tri eseja i nekoliko scenarija za pozorište. Njegovi novinski članci objavljeni su pod nazivom Barnum, Barnum 2 i Next.

Nakon završenih studija iz filozofije sa Đanijem Vatimom, objavljuje nekoliko eseja o kritici u muzici: Genije u bekstvu, Hegelova duša i krave iz Viskonsina u kojima povezuje muziku i modernizam. Strast prema klasičnoj muzici preneli su mu roditelji, a znanje na ovom polju plod je njegovog samostalnog istraživanja. Takođe, diplomirao je na konservatorijumu na odseku za klavir. Njegova prva knjiga Zamkovi gneva donosi mu evropska priznanja a Svila - svetsku slavu, kao i Pijanista i City.[2] U kratkom, ali efektnom romanu SvilaBariko svog junaka, trgovca svilenim bubama sprovodi kroz začuđujuće avanture na putu od Evrope do Japana.[3] Kao muzički kritičar daje svoj doprinos u dnevnim novinama la Repubblica i la Stampa. Između maja i oktobara 2006. godine objavio je seriju članaka u listu Republika u kojima je kritički prikazao odnos prema fenomenu globalizacije.[4]

Takođe, kao glumac se oprobao u filmu Il cielo è sempre più blu, a 2008. režira i film Lezione 21. Svaka od Barikovih knjiga sadrži neke zajedničke karakteristike: bogate imaginacije, neobične likove i sudbine. Ono što Barika čini istinski drugačijim je svojevrstan način pripovedanja u kome je rečenica čas izlomljena čas dugačka, bogata poetskim slikama.[5] Alesandro sebe vidi kao zanatliju koji radi, razmišlja, posmatra, oseća težinu i čvrstinu dela. Pisanje je dugotrajan proces kroz koji se iskazuje energija, lepota, talenat.[6] Godine 2014. učestvovao je na Dubrovačkim letnjim igrama u okviru programa Pisci na Igrama gde je bio predstavljen njegov roman Okean more sa citatom Pesak dokle ti oko seže.[7] Piše toplo, s istančanim osećajem za patnju, usamljenost i tugu. Lirski lako opisuje posebna stanja duha, promene i sumnju kroz bogatu igru reči i stilova, ali i kroz blagu ironiju i šalu.[8]

Alesandro Bariko imaznačajnu bibliografiju tokom svog nadahnutog pisanja.[9]

  • „Genije u bekstvu“ (ital. Il genio in fuga), 1988.
  • „Hegelova duša i krave iz Viskonsina“ (ital. L'anima di Hegel e le mucche del Wisconsin), 1992.
  • „Next“, 2002.
  • „Varvari“ (ital. I Barbari), 2006.

Scenarija za pozorište

[уреди | уреди извор]
  • „Pijanista“, 1994.
  • „Davila Roa“ (ital. Davila Roa), 1997.
  • „Španska partija“ (ital. Partita spagnola), 2003.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Alessandro Baricco - Authors - Random Hous
  2. ^ „Alesandro Bariko: Pisanje je samo životinjski instinkt”. Blic. Приступљено 3. 2. 2020. 
  3. ^ „Alesandro Bariko: Svila”. Klub knjige. Архивирано из оригинала 03. 02. 2020. г. Приступљено 3. 2. 2020. 
  4. ^ „Varvari - Ogled o preobražaju”. Časopis Vino. Приступљено 3. 2. 2020. 
  5. ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike. Zrenjanin, Novi Sad: Agora. стр. 54—55. 
  6. ^ „Savremeni pisci: Alesandro Bariko”. RTS. Приступљено 3. 2. 2020. 
  7. ^ „Alesandro Bariko na Dubrovačkim letnjim igrama”. Blic. Приступљено 3. 2. 2020. 
  8. ^ „Italijanska priča: Alesandro Bariko”. Portal mladi. Приступљено 3. 2. 2020. 
  9. ^ „List of Books by Alessandro Baricco”. Paperbackswap. Приступљено 3. 2. 2020. 


pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy