Пређи на садржај

COMPASS

С Википедије, слободне енциклопедије


Амблем COMPASS породице сателита (енгл. Beidou navigation satellite sistem)[1]

СОМРАЅЅ или BeiDou (лого за енглеско говорно подручје од 27. децембра 2012.)[1] (поједностављени кинески: 北斗卫星导航系统 ; традиционални кинески: 北斗衛星導航系統 ; ) је кинески сателитски навигациони систем развијен у три генерације. Карактеристичан је по томе што се сателити налазе у геостационарној орбити. Сателити прве генерације, њих свега три, активирани су 2000. године и покривали су углавном територију данашње Кине. Престали су са радом крајем 2012. године. Друга генерација постала је оперативна децембра 2011. године и састоји се од 10 сателита. Од децембра 2012. године нуди услугу корисницима у Азијско-пацифичком региону. Први сателити треће генерације лансирани су 30. марта 2015. године. Систем се тренутно састоји од 33 сателита и очекује се да буде комплетиран јуна 2020. године лансирањем последња два. Сматра се да ће бити прецизнији од конкуренције уз милиметарску тачност и накнадну обраду података.[2] 27. децембра 2018. године систем је отпочео са пружањем глобалних услуга.

Покривеност СОМРАЅЅ сателита у 2012. години
Упоређивање орбита различитих НС

Историја и развој

[уреди | уреди извор]
Подручје покривено Беидоу навигационим сателитским системом 2012.

Првобитну идеју кинеског сателитског навигационог система осмислио је Чен Фангиун и његове колеге 1980. године.[3] Након разраде пројекта и развоја, двадесет година од прве замисли, систем је пуштен у рад и оперативно тестирање. Према концепцији Кинеске националне (народне) космичке агенције, развој система је требало да се одвија у три корака:[4]

  1. 2000-2003: експериментални Беидоу (реч у енглеској транслитерацији значи сазвежђе „Велика кола") навигациони систем, који се састоји од 3 сателита
  2. до 2012: регионални Беидоу-2 (познатији као СОМРАЅЅ навигациони систем), покрива Кину и регион
  3. до 2020: глобални СОМРАЅЅ навигациони систем.

Први сателит, Беидоу-1А , лансиран је 30. октобра 2000. године, а затим Беидоу-1Б 20. децембра 2000. Трећи, Беидоу-1Ц (бекап сателит), пуштен је у орбиту 25. маја 2003. године. У фебруару 2007. године, Кинеска свемирска агенција лансирала је четврти и последњи сателитски система Беидоу-1, Беидоу-1Д (понекад се назива Беидоу-2А), да служи као резервни сателит, али је непосредно после стављања у орбиту избио квар на комуникацијским уређајима апарата.

У априлу 2007. године, први сателит Беидоу-2, односно Компас-М1 (за валидацију фреквенција у Беидоу-2 констелацији) успешно је постављен у своју радну орбиту. Други Беидоу-2 сателит Компас-Г2 покренут је 15. априла 2009. године. Дана 15. јануара 2010. године, званични сајт кинеског навигационог сателитског система пуштен је у мрежу и трећи сателит система послат је у своју орбиту на Дуги марш 3Б ракети 17. јануара 2010. године. 2. јуна 2010.године, четврти сателит је успешно лансиран у орбиту. Пети орбитер лансиран је у свемир са Ксичанг космодрома 1. августа 2010. године. Три месеца касније, 1. новембар 2010. године, шести сателит је послат у орбиту. Пети семигеосинхрони сателит (инклинација геосинхроне орбите), први Беидоу-2 / Компас ИГСО-5 сателит, лансиран је из Ксичанга 1. децембра 2011.[5][6][7][8]

У децембру 2011. године је успостављена је основна структура система, а инжењери су спроводили свеобухватан тест и процену параметара. Систем је постао оперативан у Кини региону истог месеца и обезбедио је пробне услуге позиционирања, навигације и време за Кину и суседне области пре краја исте године.[9][10] Глобални навигациони систем треба да буде завршен до 2020. године. Децембра 2012, 16 сателита за Беидоу-2 су оперативни, а 14 од њих су у служби.[11]

Кинеско учешће у Галилео систему

[уреди | уреди извор]
Дијаграм додељених фреквенција система ГПС, Галилео и Компас. Светлоцрвена боја Е1 опсега показује да још није пронађена замена у овом фреквенцијском распону.

У септембру 2003. године, Кина је намеравала да се придружи Европском пројекту Галилео (навигациони систем) и да инвестира € 230 милиона (296 милиона долара) у Галилеа у наредних неколико година.[12] У то време веровало се да Кина "Беидоу" навигациони систем користи само у сврху њених оружаних снага. У октобру 2004. године, Кина је званично приступила пројекту Галилео потписивањем Споразума о сарадњи у програму Галилео са ЕСА. На основу Споразума кинеско-европске сарадње у Галилео програму, „China Galileo Industries" (CGI) је главни извођач ангажмана Кине у Галилео програму, основана у децембру 2004.[13] До априла 2006, једанаест споразума о сарадњи у оквиру Галилео је потписано између Кине и ЕУ.[14] Међутим, Кина је била незадовољна својом улогом у пројекту Галилео на азијском тржишту, те је одлучила да изађе из споразума и настави сама да гради сопствени комплементарни систем, где се поставља питање о преузимању и злоупотреби технологије.[15] Интересантна је чињеница да кинески сателити раде на приближно европским фреквенцијама Е1, Е2, Е5В и Е6, што је сукоб интереса и технолошког развоја предајника, међутим, пошто су кинески сателити почели са радом пре европских, Међународна унија за телекомуникације је de facto пресудила у корист кинеске стране.[16]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „The Logo Image of BeiDou Navigation Satellite System Issued”. BeiDou.gov.cn. 27. 12. 2012. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 07. 01. 2015. 
  2. ^ „Directions 2017: BeiDou’s road to global service”. GPS World (на језику: енглески). 2016-12-06. Приступљено 2020-05-04. 
  3. ^ „北斗记 ——探秘中国北斗卫星导航定位系统”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 07. 01. 2015. 
  4. ^ „The construction of BeiDou navigation system steps into important stage, "Three Steps" development guideline clear and certain” (на језику: Chinese). China National Space Administration. 19. 5. 2010. Архивирано из оригинала 12. 02. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2010. 
  5. ^ „China sends Beidou navigation satellite to orbit”. Spaceflight Now. 2. 6. 2010. Архивирано из оригинала 5. 6. 2010. г. Приступљено 4. 6. 2010. 
  6. ^ „China successfully launches fifth satellite for its own global navigation network”. Xinhua. 1. 8. 2010. Архивирано из оригинала 3. 8. 2010. г. Приступљено 1. 8. 2010. 
  7. ^ „China launches 6th satellite for indigenous global navigation, positioning network”. GOV.cn. 1. 11. 2010. Архивирано из оригинала 31. 12. 2010. г. Приступљено 21. 11. 2010. 
  8. ^ „Beidou Launch Completes Regional Nav System”. GPS World. 6. 12. 2010. Архивирано из оригинала 12. 03. 2012. г. Приступљено 23. 12. 2011. 
  9. ^ „China launches 10th satellite for independent navigation system”. Xinhua. 2. 12. 2011. Приступљено 23. 12. 2011. 
  10. ^ „BeiDou navigation system covers Asia-Pacific region till 2012” (на језику: Chinese). Xinhua News Agency. 3. 3. 2010. Приступљено 19. 5. 2010. 
  11. ^ „这样的星座结构有什么特点?” (на језику: Chinese). WWW.BEIDOU.GOV.CN. 26. 12. 2012. Архивирано из оригинала 24. 03. 2013. г. Приступљено 3. 1. 2013. 
  12. ^ „China joins EU's satellite network”. Business News. BBC News. 19. 9. 2003. Приступљено 9. 11. 2006. 
  13. ^ „About us”. China Galileo Industries. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. Приступљено 26. 5. 2010. 
  14. ^ „Eleven projects within the China-EU Galileo project have been signed and are carrying out” (на језику: Chinese). Xinhua. 13. 4. 2006. Архивирано из оригинала 19. 07. 2011. г. Приступљено 26. 5. 2010. 
  15. ^ Galileo, Compass on collision course, GPS World, April 2008, p. 27
  16. ^ Levin, Dan (23. 3. 2009). „''Chinese square off with Europe in space''”. China: Nytimes.com. Приступљено 30. 12. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
COMPASS на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=COMPASS&oldid=27753422”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy