Femtohemija
Femtohemija je oblast fizičke hemije koja izučava hemijske reakcije na ekstremno kratkim vremenskim intervalima, približno 10–15 sekondi (femtosekund). Koraci u nekim reakcijama se odvijaju na femtosekundnoj skali. Postoje reakcije koje odvijaju i na atosekundnoj skali.[1] Postoje reakcije kod kojih se formiraju intermedijerni produkti. Struktura intermedijernih produkata se ne može uvek izvesti iz reaktanata i krajnjih produkata. Femtohemja omogućava istraživanje mehanizma hemijskih reakcija, kao i razloga zašto se neke reakcije odvijaju, dok do drugih ne dolazi.
U mnogim publikacijama je razmatrana mogućnost kontrolisanja hemijskih reakcija ovim metodom.[2] Ahmed H. Zevail je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1999. godine za pionirski rad u ovom polju.[3] Zevailova tehnika koristi bleskove laserskog svetla koji traju nekoliko femtosekundi.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Kling, Matthias F.; Vrakking, Marc J.J. (1. 5. 2008). „Attosecond Electron Dynamics”. Annual Review of Physical Chemistry. 59 (1): 463—492. doi:10.1146/annurev.physchem.59.032607.093532. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2011.
- ^ Femtochemistry. Past, present, and future review of the development of femtochemistry
- ^ The 1999 Nobel Prize in Chemistry, article on nobelprize.org
Literatura
[уреди | уреди извор]Weiner, Andrew M. (2009). Ultrafast Optics. Wiley. ISBN 978-0-471-41539-8.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Controlling and probing atoms and molecules with ultrafast laser pulses Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2020), PhD Thesis
Grane hemije | |
|---|---|
| Fizička | |
| Organska | |
| Neorganska | |
| Druge | |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
