Hans Gude
| Hans Fredrik Gude | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. mart 1825. |
| Mesto rođenja | Kristijanija (Oslo), Unija Norveške i Švedske |
| Datum smrti | 17. avgust 1903. |
| Mesto smrti | Berlin, Nemačko carstvo |
Hans Fredrik Gude (13. mart 1825[1] — 17. avgust 1903)[2] bio je norveški slikar nacionalnog romantizma i smatra se jednim od najboljih norveških pejzažista.[3][4]
Gudeovu karijeru nije obeležila revolucija i velike promene koje je donela već stabilan napredak koji sporo reaguje na trendove u umetničkom svetu.[3] Gudeovi rani radovi predstavljaju idilične norveške predele sa romantičnim a opet i realističnim pogledom na svoju zemlju.[3] Oko 1860. počinje da slika i morske predele i predmete.[4] U početku je imao problema sa crtanjem ljudskih figura tako da mu je Adolf Tidemand pomagao pri izradi nekih dela.[3][5]
Gude je proveo 45 godina kao profesro umetnosti i kao takav imao značajnu ulogu u razvoju norveške umetnosti kroz tri generacije kojima je bio mentor.[3][4] Norveški studenti su ga cenili i išli gde god bi on predavao.
Gude je višestruko nagrađivan za svoj rad a bio je i počasni član nekoliko akademija umetnosti.[3][5][6][7] On je otac slikara Nilsa Gudea.
Počeci
[уреди | уреди извор]Gude je rođen u Oslu 1825. godine kao sin sudije Ove Gudea i Marije Elizabet Brant.[2][3][4]
Svoju umetničku karijeru započinje privatnim časovima kod Johanes Flintoa, a od 1838. ide na njegove večernje časove u Kraljevskoj školi crtanja u Oslo.[3] na jesen 1841. Johan Sebastijan Velhaven je predložio da se mladi Gude pošalje u Dizeldorf na dalje usavršavanja u umetnosti.[3][4]
Akademija umetnosti u Dizeldorfu
[уреди | уреди извор]Na Akademiji umetnosti u Dizeldorfu je sreo Johan Vilhelm Širmera — profesora slikanja predela — koji ga je savetovao da odustane od svojih ambicija da postane slikar i da se vrati redovnim studijama odk ne bude prekasno.[3] Akademija je odbila da ga primi ali je Gude privukao pažnju Andreas Ahenbaha koji mu je davao privatne časove.[3][4]
Studentski dani
[уреди | уреди извор]
Gude je na jesen 1842. godine konačno primljen na Akademiju i tu se pridružio Širmerovom kursu slikanja pejzaža gde je jako brzo napredovao.[3][4] To je tada bio novouvedeni kurs 1839. godine, kao pandan u to vreme prestižnijem slikanju figura ljudskog tela. Na kraju prvog semestra, Gudeov performans je proglašen dobrim a on opisan kao talentovan.[3] da bi u studentskoj knjižici 1843/44 on bio jedni u klasi od 12 za koga je pisalo da je vrlo talentovan.[3]
Gude je bio na Akademiji do 1844, kada je otišao za Oslo.[1][4] 25. jula 1850. Gude je oženio Betsi Šarlot Julian Anker (1830–1912), ćerku generala Erika Ankera.[1]
Profesorski dani
[уреди | уреди извор]Godine 1854. Gude je imenovan za profesora pejzažnog slikarstva na Akademiji i tako zamenio svog profesora.[3][4][8] Sa svojim 29 godina je postao najmlađi profesor na Akademiji.[3] Njegovo postavljanje je donekle bilo i politička odluka zbog konflikta koji je vladao među drugim kandidatima. Predavao je šest sati kurs, dva sata rada u kancelariji, bio mentor sa drugim profesorima ali i prisustvovao sastancima kolektiva.[3] 1857. Gude podnosi ostavku, navodeći privatne razloge i poljuljano zdravstveno stanje, iako u svojim memoarima kao razlog navodi suprotstavljenost dvoje učenika.[3] Njegova profesura je bila slabo plaćena i na dnu liste ostalih plata na Akademiji i Gude je bio jedan od nekoliko profesora kojima je povišica odbijena 1855.[3] Gude je bolje tretiran od strane Akademije kada je najavio ostavku i trebalo mu je celih pet godina da napusti Dizeldorf.[3] Nakon toga se preselio u Vels gde se posvetio slikanju.
Škola umetnosti u Badenu
[уреди | уреди извор]U decembru 1863, Gude je dobio ponudu i prihvatio profesuru na Školi umetnosti u Baden u Karlsruhe, gde je opet nasledio svog profesora i napustio Vels.[3][4] Tu je nastavio da repordukuje pejzaže koje je posmatrao, stil koji je prenosio i na svoje studente.[3][4] Tu je proveo 6 godina dok se nije prebacio na Akademiju umetnosti u Berlin.[3] Penzionisao se 1901. godine.[3][4] Umro je u Berlinu dve godine kasnije.[2][3][4]
Dela
[уреди | уреди извор]-
Landscape Study from Vågå, 1846 -
Tessefossen I Vaga I Middagsbelysning, 1848 -
Hardanger fjord -
Under eketreet or Under the Oak (1858) -
Spinnkusten längs Sörlandskusten (1872) -
Hvile på stien or Resting on the path (1878) -
Fisker fra Rügen, or Fishermen from Rügen, (1882). -
Fishermen Hans Gude and Adolph Tidemand -
Høifjell, 1857 -
Damer i solskinnet or Ladies in the sunshine (1883) -
Kaien på Feste i nær Moss (1898)
Nagrade i priznanja
[уреди | уреди извор]- 1852 — Zlatna medalja u Berlinu[6]
- 1855 — Medalja, Pariz[6]
- 1860 — Zlatna medalja u Berlinu[6]
- 1861 — Medalja, Pariz[6]
- 1867 — Medalja, Pariz[6]
- 1873 — Zlatna medalja u Beču.
- 1880 — Clan Senata Berlinske akademije umetnosti[3]
- 1894 — Oreden Svetog Olava[3][5]
Članstva u Akademijama umetnosti
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Haverkamp & Gude 1992, стр. 59
- ^ а б в Haverkamp & Gude 1992, стр. 60
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц Haverkamp National Romanticism to Realism
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Minneapolis Institute of Arts Mirror of Nature
- ^ а б в г д ђ е ж з Waters & Hutton 1879, стр. 317
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Champlin & Perkins 1887, стр. 183
- ^ Walker 1877, стр. 105
- ^ Gunnarsson 1998. pp. 105.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Haverkamp, Frode; Gude, Hans Fredrik (1992). Hans Gude (на језику: Norwegian). Oslo: Aschehoug. ISBN 978-82-03-17072-0. OCLC 29047091.
- Walker, Francis Amasa (1877), „588. Hans Gude, Norway.”, United States Centennial Commission: International Exhibition, 1876, XXVII, Philadelphia: J. B. Lippincott & Co., стр. 105, Приступљено 9. 3. 2008
- Waters, Clara Erskine Clement; Hutton, Lawrence (1879), „Hans Frederic Gude”, Artists of the nineteenth century and their works: A handbook containing two thousand and fifty biographical sketches, 1, Bostom: Houghton, Osgood and company, стр. 317, Приступљено 9. 3. 2008
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
