Paramyxoviridae
| Paramiksovirus | |
|---|---|
| Klasifikacija virusa | |
| Group: | Grupa V ((−)ssRNA)
|
| Red: | |
| Porodica: | Paramyxoviridae
|
| Rodovi | |
|
Potfamilija Paramyxovirinae | |
Virioni paramiksovirusa, veličine 150-300 nm, sastoje se iz dugog spiralnog nukleokapsida i pleomorfnog lipidnog omotača. Na omotaču se nalaze 2 vrste glikoproteinskih izdanaka: duži (mogu imati funkciju N i H) i kraći (F-fuzioni protein) koga imaju svi virusi ove familije.[1][2]
Genom se sastoji od jednolančane (-)RNK, veličine 16-20 kilobaza. Uz genom se nalazi RNK transkriptaza. Komplentna replikacija se odigrava u citoplazmi, dok se sklapanje odvija na nivou ćelijske membrane.
Familija Paramyxoviridae se deli u dve potfamilije:
- Paramyxovirinae (rod Paramyxovirus i rod Morbillivirus)
- Pneumovirinae (rod Pneumovirus)
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Samal, SK (editor) (2011). The Biology of Paramyxoviruses. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-85-1.
- ^ Woo PC, Lau SK, Wong BH, Wu Y, Lam CS, Yuen KY (2012). „Novel variant of beilong paramyxovirus in rats”. Emerg Infect Dis. China. 18(6): 1022—1024. doi:10.3201/eid1806.111901.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Samal, SK (editor) (2011). The Biology of Paramyxoviruses. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-85-1.
