Пређи на садржај

Promrzlina

С Википедије, слободне енциклопедије
Ovaj članak je o medicinskom stanju. Za druge upotrebe, pogledajte Promrzlina (višeznačna odrednica).
Promrzlina
Promrznuti nožni prsti dva do tri dana nakon planinarenja
Specijalnostiurgentna medicina, ortopedija
Simptomiobamrlost, osećaj hladnoće, nespretnosti, bleda boja[1]
Komplikacijehipotermija, kompartment sindrom[2][1]
TipoviPovršna, duboka[2]
UzrociTemperature ispod smrzavanja[1]
Faktori rizikaAlkohol, pušenje, problemi mentalnog zdravlja, pojedini lekovi, prethodne povrede hladnoćom[1]
Dijagnostički metodna bazi simptoma[3]
Slična oboljenjaOzebnuće, rovovsko stopalo[4]
PrevencijaIzbegavanje hladnoće, nošenje odgovarajuće odeće, održavanje hidracije i ishrane, održavanje aktivnosti bez iscrpljivanja[2]
LečenjePonovno zagrevanje, lekovi, operacije[2]
LekoviIbuprofen, tetanus vakcina, iloprost, trombolitici[1]
FrekvencijaNepoznato[5]

Promrzlina se javlja kada izlaganje niskim temperaturama uzrokuje smrzavanje kože ili drugih tkiva.[1] Početni simptom je obično obamrlost.[1] Ovo može biti praćeno nezrapnošću, i belom ili plavkastom bojom kože.[1] Nakon izlaganja može se pojaviti oticanje ili plikovi.[1] Šake, stopala i lice su najčešće pogođeni.[4] Komplikacije mogu uključivati hipotermiju ili kompartment sindrom.[2][1]

Ljudi koji su izloženi niskim temperaturama duže vreme, kao što su ljubitelji zimskih sportova, vojno osoblje i beskućnici, podložni su najvećem riziku.[6][1] Ostali faktori rizika uključuju konzumaciju alkohola, pušenje, probleme sa mentalnim zdravljem, određene lekove i prethodne povrede usled hladnoće.[1] Osnovni mehanizam uključuje povrede izazvane ledenim kristalima i krvnim ugrušcima u malim krvnim sudovima nakon odmrzavanja.[1] Dijagnoza se zasniva na simptomima.[3] Po ozbiljnosti promrzline se može podeliti na površne (prvi i drugi stepen) ili duboke (treći i četvrti stepen).[2] Skeniranje kostiju ili MRI mogu da pomognu u određivanju stepena povrede.[1]

Prevencija je nošenje odgovarajuće odeće, održavanje hidratacije i ishrane, izbegavanje niskih temperatura i ostajanje aktivnim bez iscrpljivanja.[2] Tretman je ponovno zagrejavanje.[2] Ovo bi trebalo biti učinjeno samo onda kada ponovno zamrzavanje ne predstavlja problem. [1] Trljanje ili nanošenje snega na pogođeni deo se ne preporučuje.[2] Upotreba ibuprofena i tetanusnog toksoida se obično preporučuje.[1] Za teške povrede mogu se koristiti iloprost ili trombolitici.[1] Ponekad je potrebna hirurgija.[1] Amputaciju, međutim, generalno treba odložiti nekoliko meseci kako bi se omogućilo utvrđivanje stepena povrede.[2]

Broj slučajeva promrzlina nije poznat.[5] Stope mogu biti i do 40% godišnje među onima koji planinare.[1] Najčešće pogođene starosne grupe su one od 30 do 50 godina.[4] Dokazi o pojavi promrzlina kod ljudi datiraju unazad 5.000 godina.[1] Promrzline su takođe igrale važnu ulogu u velikom broju vojnih sukoba.[1] Prvi formalni opis stanja dao je Dominik Žan Lare, lekar Napoleonove vojske, tokom njene invazije na Rusiju 1813. godine.[1]

Znaci i simptomi

[уреди | уреди извор]
Promrzlina

Područja koja su obično pogođena uključuju obraze, uši, nos i prste ruku i nogu. Promrzlini često prethodi ozebnuće.[2] Simptomi promrzlina napreduju sa dugotrajnim izlaganjem hladnoći. Istorijski gledano, promrzline su klasifikovane prema stepenu u skladu sa promenama na koži i osećajima, slično klasifikacijama opekotina. Međutim, stepeni ne odgovaraju visini dugoročne štete.[7] Pojednostavljenje ovog sistema klasifikacije je površna (prvi ili drugi stepen) ili duboka povreda (treći ili četvrti stepen).[8]

Prvi stepen

[уреди | уреди извор]
  • Promrzlina prvog stepena je površna, površinsko oštećenje kože koje obično nije trajno.
  • U početku, glavni simptom je gubitak osećaja na koži. Na zahvaćenim mestima koža je utrnuta i, eventualno natečena, sa crvenkastom obrubom.
  • U nedeljama nakon povrede površina kože može da se odvoji.[7]

Drugi stepen

[уреди | уреди извор]
  • U drugom stepenu promrzline, koža se u početku razvija prozračne plikove, i površina kože se stvrdne.
  • U nedeljama nakon povrede, to se očvrsne, plikovita koža se osuši, pocrni i oljušti.
  • U ovoj fazi se može razviti dugotrajna osetljivost na hladnoću i obamrlost.[7]

Treći stepen

[уреди | уреди извор]
  • U trećem stepenu promrzline, slojevi tkiva ispod kože se smrzavaju.
  • Simptomi uključuju krvave plikove i „plavo-sivu promenu boje kože”.
  • U nedeljama nakon povrede, bol se zadržava i razvija se pocrnela kora (eshara).
  • Može postojati dugotrajna ulceracija i oštećenja epifizne ploče.[7]

Četvrti stepen

[уреди | уреди извор]
Promrzlina 12 dana kasnije
  • U četvrtom stepenu promrzline, uključene su i strukture ispod kože poput mišića, tetiva i kostiju.
  • Rani simptomi uključuju bezbojni izgled kože, tvrdu teksturu i bezbolno zagrevanje.
  • Kasnije koža postaje crna i mumificirana. Može trebati mesec dana ili duže da se utvrdi količina trajne štete. Do аutoamputacija može doći nakon dva meseca.[7]

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]

Nedostaje sveobuhvatna statistika o epidemiologiji promrzline. U Sjedinjenim Državama promrzline su češća u severnim državama. U Finskoj je godišnja učestalost bila 2,5 na 100.000 među civilima, u poređenju sa 3,2 na 100.000 u Montrealu. Istraživanja pokazuju da su muškarci uzrasta od 30 do 49 izloženi najvećem riziku, verovatno zbog profesionalnog ili rekreativnog izlaganja hladnoći.[9]

Istorija

[уреди | уреди извор]

Promrzlina se opisuje u vojnoj istoriji već hiljadama godina. Grci su se susreli i raspravljali o problemu promrzlina već 400. godine pre nove ere.[8] Istraživači su pronašli dokaze o promrzlinama kod ljudi koji datiraju unazad 5.000 godina, u andskoj mumiji. Napoleonova vojska bila je prvi dokumentovani slučaj masovnih povreda hladnoćom u ranim 1800-ima.[6] Prema Zafrenu, skoro milion boraca je stradalo od promrzlina u Prvom i Drugom svetskom ratu, i u Korejskom ratu.[8]

Društvo i kultura

[уреди | уреди извор]

Nekoliko zapaženih slučajeva promrzlina uključuju: kapetana Lourensa Otsa, kapetana engleske vojske i istraživača Antarktika koji je 1912. umro od komplikacija izazvanih promrzlinama;[10] poznati je američki alpinista Hju Her, koji je 1982. godine izgubio obe noge ispod kolena usled promrzlina nakon što je bio osečen tokom mećave na planini Vašington (Nju Hempšir);[11] Bek Veders, preživeli nakon katastrofe na Mont Everestu 1996. koji je izgubio nos i šake usled promrzlina;[12] škotski planinar Džejmi Endru, kome su 1999. sva četiri uda amputirana zbog sepse usled promrzlina zadobijenih tokom penjana na masiv Mont Blank.[13]

Smerovi istraživanja

[уреди | уреди извор]

Evidencija nije dovoljna da bi se utvrdilo može li hiperbarična terapija kiseonikom kao dodatni tretman da pomogne u spasavanju tkiva.[14] Prijavljeni su slučajevi, ali nisu sprovedena randomizovana kontrolna ispitivanja na ljudima.[15][16][17][18][19]

Medicinska simpatektomija u kojoj je korišten intravenski reserpin je takođe bila testirana s ograničenim uspehom.[20] Studije su sugerisale da primena tkivnog plazminogenskog aktivatora (tPa) bilo intravenski ili intraarterijski može da umanji verovatnoću eventualne potrebe za amputacijom.[21]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т Handford, C; Thomas, O; Imray, CHE (maj 2017). „Frostbite.”. Emergency Medicine Clinics of North America. 35 (2): 281—299. PMID 28411928. doi:10.1016/j.emc.2016.12.006. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј McIntosh, Scott E.; Opacic, Matthew; Freer, Luanne; Grissom, Colin K.; Auerbach, Paul S.; Rodway, George W.; Cochran, Amalia; Giesbrecht, Gordon G.; McDevitt, Marion (1. 12. 2014). „Wilderness Medical Society practice guidelines for the prevention and treatment of frostbite: 2014 update”. Wilderness & Environmental Medicine. 25 (4 Suppl): S43—54. ISSN 1545-1534. PMID 25498262. doi:10.1016/j.wem.2014.09.001. 
  3. ^ а б Singleton, Joanne K.; DiGregorio, Robert V.; Green-Hernandez, Carol (2014). Primary Care, Second Edition: An Interprofessional Perspective (на језику: енглески). Springer Publishing Company. стр. 172. ISBN 9780826171474. 
  4. ^ а б в Ferri, Fred F. (2017). Ferri's Clinical Advisor 2018 E-Book: 5 Books in 1 (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. стр. 502. ISBN 9780323529570. 
  5. ^ а б Auerbach, Paul S. (2011). Wilderness Medicine E-Book: Expert Consult Premium Edition - Enhanced Online Features (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. стр. 181. ISBN 978-1455733569. 
  6. ^ а б Handford, Charles; Buxton, Pauline; Russell, Katie; Imray, Caitlin EA; McIntosh, Scott E; Freer, Luanne; Cochran, Amalia; Imray, Christopher HE (22. 4. 2014). „Frostbite: a practical approach to hospital management”. Extreme Physiology & Medicine. 3: 7. ISSN 2046-7648. PMC 3994495 Слободан приступ. PMID 24764516. doi:10.1186/2046-7648-3-7. 
  7. ^ а б в г д „Frostbite Clinical Presentation”. emedicine.medscape.com. Архивирано из оригинала 02. 03. 2017. г. Приступљено 2. 3. 2017. 
  8. ^ а б в Zafren, Ken (2013). „Frostbite: Prevention and Initial Management”. High Altitude Medicine & Biology. 14 (1): 9—12. PMID 23537254. S2CID 3036889. doi:10.1089/ham.2012.1114. 
  9. ^ „Frostbite: Background, Pathophysiology, Etiology”. Medscape. Medscape, LLC. 2. 2. 2017. Архивирано из оригинала 02. 03. 2017. г. Приступљено 01. 07. 2020. 
  10. ^ „British History in depth: The Race to the South Pole”. BBC - History. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. Приступљено 4. 3. 2017. 
  11. ^ „Hugh Herr's Best Foot Forward | Boston Magazine”. Boston Magazine (на језику: енглески). 18. 2. 2009. Архивирано из оригинала 30. 03. 2017. г. Приступљено 4. 3. 2017. 
  12. ^ „Beck Weathers Says Fateful Everest Climb Saved His Marriage”. PEOPLE (на језику: енглески). 16. 9. 2015. Архивирано из оригинала 4. 3. 2017. г. Приступљено 4. 3. 2017. 
  13. ^ Heawood, Jonathan (27. 3. 2004). „I'll get there, even if it kills...”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 4. 3. 2017. г. Приступљено 4. 3. 2017. 
  14. ^ Marx 2010
  15. ^ Finderle Z, Cankar K (april 2002). „Delayed treatment of frostbite injury with hyperbaric oxygen therapy: a case report”. Aviat Space Environ Med. 73 (4): 392—4. PMID 11952063. 
  16. ^ Folio LR, Arkin K, Butler WP (maj 2007). „Frostbite in a mountain climber treated with hyperbaric oxygen: case report”. Mil Med. 172 (5): 560—3. PMID 17521112. doi:10.7205/milmed.172.5.560 Слободан приступ. 
  17. ^ Gage AA, Ishikawa H, Winter PM (1970). „Experimental frostbite. The effect of hyperbaric oxygenation on tissue survival”. Cryobiology. 7 (1): 1—8. PMID 5475096. doi:10.1016/0011-2240(70)90038-6. 
  18. ^ Weaver LK, Greenway L, Elliot CG (1988). „Controlled Frostbite Injury to Mice: Outcome of Hyperbaric Oxygen Therapy.”. J. Hyperbaric Med. 3 (1): 35—44. Архивирано из оригинала 10. 07. 2009. г. Приступљено 20. 6. 2008. 
  19. ^ Ay H, Uzun G, Yildiz S, Solmazgul E, Dundar K, Qyrdedi T, Yildirim I, Gumus T (2005). „The treatment of deep frostbite of both feet in two patients with hyperbaric oxygen”. Undersea Hyperb. Med. 32 (1 Suppl). ISSN 1066-2936. OCLC 26915585. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. Приступљено 30. 6. 2008. 
  20. ^ Marx 2010, стр. 1866
  21. ^ Bruen, KJ; Ballard JR; Morris SE; Cochran A; Edelman LS; Saffle JR (2007). „Reduction of the incidence of amputation in frostbite injury with thrombolytic therapy”. Archives of Surgery. 142 (6): 546—51. PMID 17576891. doi:10.1001/archsurg.142.6.546 Слободан приступ. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Promrzlina&oldid=27448791”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy