Интерлеукин 15
| едит |
Интерлеукин 15 (ИЛ-15) је цитокин који је структурно сличан са ИЛ-2. Попут ИЛ-2, ИЛ-15 се везује и сигнализира кроз ИЛ-2/ИЛ-15 бета ланац (ЦД122) и заједнички гама ланац (гама-C, ЦД132). ИЛ-15 се излучује из мононуклеарних фагоцита (и неких других ћелија) након вирусне инфекције. Овај цитокин индуцира ћелијску пролиферацију природних убица ћелија из урођеног имунског система чија главна улога је да убије вирално инфициране ћелије. Код људи, интерлеукин 15 је кодиран ИЛ15 геном.[1][2]
Функција
[уреди | уреди извор]Интерлеукин 15 је цитокин који регулише активацију и пролиферацију Т и НК ћелија. Овај цитокин и ИЛ-2 имају многе заједничке функције. За њих је нађено да се везују за хематопоиетин рецепторске подјединице, да могу да конкуришу за исти рецептор, и да тим путем негативно регулишу међусобну активност. За бројне ЦД8+ меморијске ћелије је показано да су контролисане балансом између овог цитокина и ИЛ-2. Овај цитокин индукује активацију ЈАК киназе, као и фосфорилацију и активацију транскрипционих активатора СТАТ3, СТАТ5, и СТАТ6. Студије одговарајућег мишјег цитокина су показале да овај цитокин можда може да повећа изражавање инхибитора апоптозе БЦЛ2Л1/БЦЛ-x(L), можда кроз СТАТ6 транскрипциону активациону активност, и да тако спречава апоптозу.[3][4]
Одржавање меморијских ћелија изгледа да не захтева одржавање оригиналног антигена; већ се, сигнали за преживљавање меморијских лимфоцита обезбеђују цитокинима као што је ИЛ-15.
Код трансгенетских мишева који немају ИЛ-15 рецептор алфа (ИЛ15Рα) гене, природни убица ћелије се не развијају.
Ген
[уреди | уреди извор]Две алтерантивно спојене транскриптне варијанте овог гена које кодирају исти протеин су објављене.[3]
Клинички значај
[уреди | уреди извор]Код људи са историјом акутне инфективне мононуклеозе (синдром асоциран са примарном Епштајн-Бар вирусном инфекцијом), ИЛ-15Р изражавајући лимфоцити нису детектовани – чак ни после 14 година након инфекције.
ИЛ-15 је био показан да појачава антитуморни имунитет ЦД8+ Т ћелија у пре –клиничким моделима.[5][6] Клиничка испитивања фазе I која евалуирају ИЛ-15 безбедност, дозирање, и антитуморску ефикасност код пацијената са метастатичким меланомом и карциномом реналних ћелија (рак бубрега) су у току у Националном институту за здравље (НИХ) у Бетесда, Мериланд, САД.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Грабстеин КХ, Еисенман Ј, Сханебецк К, Рауцх C, Сринивасан С, Фунг V, Беерс C, Рицхардсон Ј, Сцхоенборн МА, Ахдиех M (Маy 1994). „Цлонинг оф а Т целл гроwтх фацтор тхат интерацтс wитх тхе бета цхаин оф тхе интерлеукин-2 рецептор”. Сциенце 264 (5161): 965–8. ПМИД 8178155.
- ↑ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5.
- ↑ 3,0 3,1 „Ентрез Гене: ИЛ15 интерлеукин 15”.
- ↑ Тхомас Ј. Киндт, Рицхард А. Голдсбy, Барбара Анне Осборне, Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1-4292-0211-4.
- ↑ Клебанофф ЦА, Финкелстеин СЕ, Сурман ДР, Лицхтман МК, Гаттинони L, Тхеорет МР, Греwал Н, Спиесс ПЈ, Антонy ПА, Палмер DC, Тагаyа Y, Росенберг СА, Wалдманн ТА, Рестифо НП (Фебруарy 2004). „ИЛ-15 енханцес тхе ин виво антитумор ацтивитy оф тумор-реацтиве ЦД8+ Т целлс”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 101 (7): 1969–74. ДОИ:10.1073/pnas.0307298101. ПМЦ 357036. ПМИД 14762166.
- ↑ Интерлеукин-15 ресцуес толерант ЦД8+ Т целлс фор усе... [Нат Мед. 2006] - ПубМед - НЦБИ, Приступљено 8. 4. 2013.
- ↑ „А Пхасе I Студy оф Интравеноус Рецомбинант Хуман ИЛ-15 ин Адултс Wитх Рефрацторy Метастатиц Малигнант Меланома анд Метастатиц Ренал Целл Цанцер”. ЦлиницалТриалс.гов.
Литература
[уреди | уреди извор]- Маśлиńска D (2001). „Тхе цyтокине нетwорк анд интерлеукин-15 (ИЛ-15) ин браин девелопмент.”. Фолиа неуропатхологица / Ассоциатион оф Полисх Неуропатхологистс анд Медицал Ресеарцх Центре, Полисх Ацадемy оф Сциенцес 39 (2): 43–7. ПМИД 11680634.
- Лиеw ФY, МцИннес ИБ (2002). „Роле оф интерлеукин 15 анд интерлеукин 18 ин инфламматорy респонсе.”. Анн. Рхеум. Дис. 61 Суппл 2: ии100–2. ПМИД 12379638.
- Лодолце ЈП, Буркетт ПР, Кока РМ, ет ал. (2003). „Регулатион оф лyмпхоид хомеостасис бy интерлеукин-15.”. Цyтокине Гроwтх Фацтор Рев. 13 (6): 429–39. ДОИ:10.1016/S1359-6101(02)00029-1. ПМИД 12401478.
- Маттеи Фабризио, Сцхиавони Г., Беларделли Ф., Тоугх D.Ф. (2001). „ИЛ-15 ис еxпрессед бy дендритиц целлс ин респонсе то Тyпе I ИФН, Доубле-страндед РНА, ор Липополyсаццхариде анд промотес дендритиц целл ацтиватион.”. Ј. Иммунол. 167 (3): 1179–1187. ПМИД 11466332.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Wикимедиа Цоммонс има још мултимедијалних датотека везаних за: Интерлеукин 15