Pređi na sadržaj

Duljebi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Duljebi (Dulebes) na mapi na kojoj su prikazane udeone kneževine Kijevske Rusije i plemena koja su u njima živela.

Duljebi (rus. Дулебы, ukr. Дуліби, crsl. Дѹлѣби[1]) su bili pleme starih Slovena koje je najverovatnije između 6. i 10. veka naseljavalo oblast oko reke Zapadni Bug (u Voliniji). Veoma malo se zna o njima, a glavni izvor podataka je Povest minulih leta. Prema drugim srednjovekovnim izvorima pored zapadne Volinije, naseljavali su i današnju južnu Češku i oblast oko srednjeg toka Dunava (u centralnoj Mađarskoj) i između jezera Balaton (ili Blatnog jezera) i reka Mure (pritoke Drave) i Drave.[2] Između Blatnog jezera, Dunava i Drave su stvorili Balatonsku kneževinu sa središtem u gradu Blatnogradu, koja je u vreme vladavine kneza Kocelja obuhvatala i istočnu Slavoniju i Srem.

U Povesti minulih leta je navedeno da su oni pleme koje je ranije živelo oko reke Bug (Zapadni Bug), tamo gde su kasnije živeli Bužani (koji su se počeli zvati Volinjani).[3]

Prema Povesti minulih leta, Duljebi su teško postradali nakon najezde Avara krajem 6. i početkom 7. veka.

„Si že Obri voevahu na Slovenah i primučiša Duljebi, sušča Sloveni, i nasilje tvorjahu ženama duljebskim, ašče pojahati budjaše Obrinu, ne dadjaše vprjašči konja ni vola, no veljaše vprjašči 3 li 4 li 5 ženi v teljagu i povesti Obrjana i tako mučahu Duljebi. Biša bo Obrja tjelom velici i umom gordi, i Bog potrebi ja, pomroša vsi i ne ostasja ni edin Obrin; est pritča na Rusi i do sego dne; pogiboša aki Obri, ih že njest plemeni ni nasljedka”

Duljebi su 907. godine pod komandom kneza Olega učestvovali u opsadi Carigrada.[4] Duljebi i njihov vladar su pomenuti u radovima arapskog geografa Al-Masudija.

Izgleda da se duljebski plemenski savez raspao u 10. veku. i da su ostaci Duljeba učestvovali u formiranju Volinjana i Bužana, ubrzo zatim postali su deo Kijevske Rusije.[3]

Prema Šimonu Ondrušu ime im je slovenskog porekla i izvedeno je od reči dudl-eb sa značenjem žitelj doline, nizije.[5]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Ageeva R. A. Stranы i narodы : proishoždenie nazvaniй / Otv. red. Э. M. Murzaev; AN SSSR. M. : Nauka, 1990. S. 34.
  2. ^ Sedov, Valentin Vasilyevich (2013) [1995]. Slavяne v rannem Srednevekovьe [Sloveni u ranom srednjem veku (Slavs in Early Middle Ages)]. Novi Sad: Akademska knjiga. str. 41—44, 164, 388, 428—430, 435—437, 481, 497, 499, 515. ISBN 978-86-6263-026-1. 
  3. ^ a b Barford 2001, str. 104
  4. ^ Waldman & Mason 2006, str. 878
  5. ^ Šimon Ondruš, Studia Academica Slovaca, 3, Bratislava, 1974, 246—247.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy