Шаулов син
Шаулов син | |
---|---|
Изворни наслов | Saul fia |
Режија | Ласло Немеш |
Сценарио | Ласло Немеш Клара Ројер |
Година | 2015. |
Трајање | 107 минута |
Земља | Мађарска |
Језик | мађарски јидиш немачки пољски |
Буџет | 1,5 милиона евра[1] |
Веб-сајт | www |
IMDb веза |
Шаулов син (мађ. Saul fia) мађарска је историјска филмска драма у режији Ласла Немеша из 2015.
Радња филма се одиграва у логору Аушвиц током 1944. и фокусира се на сондеркомандо јединице састављене од јеврејских логораша, који су одржавали механизме убијања у логору, одводећи друге затворенике у гасне коморе, ложећи пећи крематоријума и уклањајући лешеве. На тај начин продужавали су себи животе на неколико месеци, пре него што би се и сами нашли на списку за убијање. Заплет започиње када један од њих, Шаул Аушландер, пронађе свога сина међу мртвима и пожели по сваку цену да пронађе рабина који би изговорио посмртну молитву за дечакову душу. Филм одликује натурализам и веризам у представљању Холокауста. Већи део је снимљен у крупним кадровима који додатно појачавају осећај клаустрофобије и безизлазног стања у којој се налазе главни актери.
Немеш је идеју за филм добио читајући књигу Свици Аушвица, својеврсну колекцију сведочанстава чланова сондеркоманда,[2] коју је открио док је радио као асистент Беле Тара на филму Човек из Лондона 2005.[1][3] Немеш и Ројер су провели неколико година истражујући ову тему и пишући сценарио уз помоћ познатих историчара Холокауста.[1][4] Редитељ је имао доста проблема да пронађе финансијска средства за снимање због неконвенционалног приступа тематици и због његовог редитељског неискуства.[1][5] Режисер је главну улогу доделио мађарском песнику Гези Реригу, иако сам Рериг није глумио на филму од осамдестих.[1][5] Снимљен је у формату 35 милиметара за 28 дана у Будимпешти.[1][3][6]
Премијерно је приказан на Канском фестивалу, где је освојио Гранд при. Наишао је на одличан пријем код филмских критичара. Освојио је Оскара за најбољи филм ван енглеског говорног подручја, и Златни глобус у истој категорији.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Kilday, Gregg (16. 11. 2015). „How 'Son of Saul' Defied the Dangers of Re-Creating the Holocaust”. The Hollywood Reporter. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ Chare, Nicolas; Wiliams, Dominic. „How Documents Buried by Jewish Prisoners at Auschwitz Tell the Story of Genocide”. Slate: The Vault. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ а б „Son of Saul”. Films Distribution. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 01. 2016. г. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ Chang, Kee (17. 5. 2015). „From the Archives: Son of Saul”. Anthem Magazine. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ а б Macnab, Geoffrey (13. 11. 2015). „Laszlo Nemes talks Hungary's Oscar submission 'Son Of Saul'”. Screen Daily. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ Ács, Gábor (23. 5. 2015). „A Saul fia rendezőjével a díjeső után”. Euronews (на језику: Hungarian). Приступљено 24. 4. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Шаулов син на сајту IMDb (језик: енглески)