Штефан Рузовицки
| Штефан Рузовицки | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Рузовицки 2008. године | |||||
| Лични подаци | |||||
| Датум рођења | 25. децембар 1961. | ||||
| Место рођења | Беч, Аустрија | ||||
| Рад | |||||
| Активни период | од 1994. | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Штефан Рузовицки (Беч, 25. децембар 1961) аустријски је филмски редитељ и сценариста.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рузовицки је рођен у Бечу. Студирао је драму и историју на Универзитету у Бечу и почео да режира музичке спотове, на пример за NSYNC и рекламе.
Године 1996. Рузовицки је представио свој први играни филм Темпо о групи младих који живе у Бечу. Након тога је награђен Max Ophüls Preis. Његов следећи дугометражни филм, Наследници, смештен у рурални Мулвиертел у Горњој Аустрији, изашао је 1998. године и награђен је за најбољи филм на Филмском фестивалу у Ротердаму, као и на Филмском фестивалу Фландрија. Такође је добио награду на Међународном филмском фестивалу у Ваљадолиду.
Године 2000. режирао је успешни немачки хорор филм Анатомија са Франком Потенте у главној улози, а 2003. подједнако добро прихваћен наставак Анатомија 2. Између ове две међународне копродукције Рузовицког, филм Сви краљичини људи из 2001, са Метом ЛеБланом и Едијем Изардом у главним улогама, наишао је на лош пријем од стране критике и гледалаца.
Године 2007. Фалсификатори Рузовицког су премијерно приказани на Међународном филмском фестивалу у Берлину и били су номиновани за награду Златни медвед.[1] Филм је заснован на сећањима Адолфа Бургера, јеврејског словачког типографа и преживелог холокауста који је учествовао у операцији Бернхард.[2] Фалсификатори, номиновани у име аустријске кинематографије, освојили су Оскара за најбољи филм на страном језику на 80. додели Оскара 24. фебруара 2008.[3]
Године 2010. Рузовицки је режирао своју прву оперску представу Чаробни стрелац за бечки Theater an der Wien.
Године 2013. режирао је деведесетоминутну публицистичку драму Дас радикал Босе која аутентичним писмима и интервјуисањем стручњака за психологију, војску и историју настоји да објасни менталитет „обичних“ припадника Ајнзацгрупе и војника Вермахта који су извршили Холокауст, углавном заснован на књизи Обични људи Кристофера Браунинга из 1992. која ефикасност немачке машинерије за убијање приписује друштвеним механизмима конформизма и притиска вршњака, а не расној мржњи.
Током 2022. режирао је неколико епизода Нетфликсове серије Варвари.
Награде
[уреди | уреди извор]- 2007 – Фалсификатори – Оскар за најбољи филм на страном језику (победник)
Филмографија
[уреди | уреди извор]
- 1996 – Темпо – сценариста и редитељ
- 1998 – Наследници – сценариста и редитељ
- 2000 – Анатомија – сценариста и редитељ
- 2001 – Сви краљичини људи – редитељ
- 2003 – Анатомија 2 – сценариста и редитељ
- 2007 – Фалсификатори – сценариста и редитељ
- 2009 – Вештица Лили: Змај и магична књига – сценариста и редитељ
- 2012 – Дедфол – редитељ
- 2017 – Хладни пакао – редитељ
- 2017 – Нулти пацијент – редитељ
- 2019 - 8 година - редитељ
- 2020: – Нарцис и Златоусти (Narziss und Goldmund) - редитељ
- 2021: – Залеђе – редитељ
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ 'The Demeter' Finally to Set Sail With Dracula Aboard?
- ^ Adolf Burger, Des Teufels Werkstatt. Die Geldfälscherwerkstatt im KZ Sachsenhausen. Hentrich & Hentrich: Teetz, (2004) ISBN 978-3-933471-80-2
- ^ Academy of Motion Picture Arts and Sciences Awards Database 2007 (80th) Архивирано 2012-07-07 на сајту Archive.today
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Штефан Рузовицки на сајту IMDb (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
