Пређи на садржај

Вера

С Википедије, слободне енциклопедије
Luis Salvador Carmona, Алегорија вере (1752–53). Вео симболише немогућност непосредне спознаје.

Вера (ијек. вјера) означава уверење у истинитост неке тврдње без њене провере, односно без логичког расуђивања и закључивања.[1][2]

У свакодневном животу, човек функционише верујући у многе ствари, идеје, људе, и разне вероватне или невероватне догађаје. У теологији, под вером се обично мисли на веру у Бога.

Психологија

[уреди | уреди извор]

У психолошком смислу, вера може да значи однос поверења између две особе или однос поверења појединца према свету.

Религија

[уреди | уреди извор]

Човек који верује у спасење или у изгледнију будућност не долази до таквог става рационалним путем. Мотивација је или спољашња, под утицајем неког ауторитета или унутрашња; потреба, осећање, субјективни став.[3]

За разлику од теолога, верник може да верује у Бога и без нарочитог знања из области теологије. Ипак, то многе вернике не спречава да у својој вери буду фанатични. Такође, вера појединца се разликује од вере у религијском смислу и по томе што вера појединца, такозвана филозофско-утопијска, не мора да буде усмерена искључиво ка Богу, већ ка неким другим идеалима. Црква, међутим, пружа организовану и институционализовану веру. Она представља посредника између људи и божанства, што постиже на различите начине, рецимо преко верских обреда и церемонија. Улога цркве је и да разматра значајна питања вере, али и одлучује о својим члановима, ко и на који начин може да постане њен члан, али и да престане то да буде услед кршења неког моралног кодекса који је сама црква прописала.[3] У Светом писму, вера је дефинисана као производ људских нада, али који је недоступан чулима[4]. За Апостола Павла, вера је спасење сваког човека[5], а за Јеванђелисту Јована, вера је једнака љубави према Христу, али и према свима онима који су од Бога потекли[6].

У класичној логици, вера се сматра тврдњом, јер износи неку тврдњу или очекивање о стварности за коју се претпоставља да је истинита или лажна (чак и ако то не може практично да се провери, као што је вера у постојање неког божанства). Историјски гледано, филозофске анализе нарави вере проучавале су је кроз појам суда. У томе се посебно истичу Дејвид Хјум и Имануел Кант.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Definition of faith in English”. Oxford Living Dictionaries. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 25. 09. 2016. г. Приступљено 1. 3. 2019. 
  2. ^ „Meaning of faith in English”. Cambridge Dictionary. Cambridge University Press. Приступљено 1. 3. 2019. 
  3. ^ а б Митровић, М. & Петровић, С. (1994) Социологија. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд
  4. ^ „Посланица Хебрејима 11:1”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2008. г. Приступљено 17. 07. 2009. 
  5. ^ „Посланица Римљанима 1:17”. Архивирано из оригинала 21. 07. 2009. г. Приступљено 17. 07. 2009. 
  6. ^ „Иванова Посланица 5:1-2”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2010. г. Приступљено 17. 07. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy