Пређи на садржај

Откровење

С Википедије, слободне енциклопедије
Виђење Јована Богослова.

Откровење или објава (грч. Ἀποκάλυψις апокалипсис - подизање вела) је деловање којим Бог открива себе створеноме свету. Божанско откривање не треба да се схвати само као саопштавање учења, јер се Бог открива и преко дела, догађаја, знакова и чуда.

Грчка реч апокалипса се данас најчешће користи у значењу смак света.

Објава у хришћанству

[уреди | уреди извор]

У хришћанству се веома рано јавио проблем односа нових објава према објави која је дана по Исусу Христу и у апостолско доба.[1] Католичка теологија је много касније терминолошки фиксирала говор о службеној (јавној) објави, која је за све вјернике обавезна, али која је закључена »смрћу задњега апостола«, и приватној објави, која је увијек могућа, али не може бити опћеобвезатна.[1]

Дијалог откривења

[уреди | уреди извор]

У раном хришћанству је био посебно популаран књижевни жанр тзв. дијалог откривења, који се разликује од платонског дијалога, у којем се до рађања знања долази поступно, кроз конверзацијски процес аргумента, протуаргумента и разјашњења. Дијалог откривења, пак, слиједи књижевну форму звану eratapokriseis („питања и одговори”), у којем су искушеници откривали истину од духовног ауторитета у облику катехетских одговора на актуелна питања.[2]

Дијалоге откривења налазимо у многим паганским херметичким, и гностичким кршћанским текстовима, укључујући и многе из збирке Наг Хамади (Иванов апокриф, Софија Исуса Христа, Расправа о Осмом и Деветом, Дијалог Спаситеља, Петрова посланица Филипу). Ти дијалози су обично смјештени у временски оквир између Исусовог ускрснућа и узашашћа, када се Спаситељ на земљи указао у свом правом божанском облику, тако да су и он и његов наук изабраним апостолима доступни у облику с којег је подигнут облак материјалнога, који - сматрало се - замућује духовни значај његова параболичног земаљског наука прије ускрснућа. Овај посебан наук може бити појашњење његовог мање јасног земаљског наука, или чак ново откривење одређеним апостолима.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
  2. ^ а б Izvorni koptski tekstovi Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2013) (Knjiga Tome Athletesa, uvod: John D. Turner)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Откровење на Викимедијиној остави

pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy